уторак, 10. јун 2014.

Други одржани час

Соња Драча, 2115
Датум: 08. 04. 2014.
Одељење: VI-2
Наставна јединица: Цар Лазар и царица Милица



Након одслушаних часова, дошли су на ред и часови које ми, студенти, треба да држимо. Иако је био шести разред у питању, не могу да кажем да ми је било свеједно. Кад смо заједно са наставником распоређивали часове које је требало да држимо, рекао је да ме је запало једно од немирнијих одељења. Ако хоћу неку другу јединицу и одељење, мораћу да чекам целу следећу недељу, док се не врате са екскурзије. Хтела сам да то држање часа пребродим што пре; тако сам одабрала немирније одељење и наставну јединицу Цар Лазар и царица Милица. Кад сам ушла у учионицу, изненадила ме је тишина. Наставник им је у једном тренутку рекао : “ Шта вам је? Зашто ћутите? Значи, њих треба да доводим сваки час да би били овако мирни.“ То је изазвало смех код ученика, па су постали опуштенији.
У уводном делу часа, подсетила сам ученике на основне  одлике народних епских песама. Говорила сам им о томе да је народ вековима стварао песме и преносио их усменим путем, све до 19.века кад их је записао и објавио Вук Караџић. Вук је епске песме назвао „мушким“ јер су говориле о бојевима, јунацима и њиховим мегданима. Извођене су уз гусле и углавном су их певали мушкарци. Показала сам им фотографију гусала и објаснила им какав је то музички инструмент, од чега је направљен и какав звук производи.



Подсетила сам ученике на епске песме обрађене у петом разреду, а посебно на песме које говоре о Немањићима.
То су песме које је Вук Караџић сврстао у „епске песме старијих времена“.
Епским песмама старијег времена припадају и песме које певају о Косовском боју, најзначајнијем догађају у средњевековној Србији.
Међутим, оно што је мене изненадило, нажалост непријатно, било је то што су неки ученици врло мало знали о Косовској бици.
Постављала сам питања и водила дијалог, ученици су се добровољно јављали и одговарали. Рекла сам им да је у песми посебно истакнуто јунаштво и част, а родољубље је наглашено као највиша морална вредност која је јача и од смрти. Један од циљева је био да уоче значај „издајства“ Вука Бранковића. Издајство је опевано као највеће зло, од којег треба да се ужасавају будуће генерације. Истовремено је то и објашњење српског пораза у одлучујућој бици.
По завршетку дијалога, пуштам ученицима видео снимак у којем се на почетку прича укратко о косовском циклусу ( где оне спадају, и шта се налази у њиховом тематском средишту, а и шта се види из поступка главних јунака косовског циклуса). Док рецитатор казује песму, у позадини се налазе непознате речи које се могу наћи у песми. Након завршене песме, у делу видеа Литерарни кутак, постављају се питања везана за песму, као и објашњења ко су били Југ Богдан и девет Југовића, Милош Обилић и Вук Бранковић.

Ево линка где се видео може погледати.

По завршетку песме ученици исказују своје утиске који су били позитивни.
Пошто песма опева драму царице Милице, ученици закључују да су ту драму преживеле и остале супруге које су мужеве испратиле у бој, знајући да их на бојишту чека сигурна смрт.


На крају часа ученици ми прилазе и говоре да им се час допао, поготово због видеа у коме им је велики број ствари постао јаснији. Било ми је изузетно драго због тога, јер наставна јединица није била лака, поготово за шести разред.

Нема коментара:

Постави коментар